Функција речи у простопроширеној реченици

Типологија реченица:
1)предикатска: а) субјекатско – предикатска;
б) безличне (имперсоналне); - нема субјекта;
2) специјалне: казују упозорење: пример: Пожар! Вода! Ватра!

Предикатска реченица
Има главне и зависне чланове.
I Главни чланови:
1)субјекат – носилац радње, може бити:
I подела:
а) граматички – увек у номинативу,
б) логички – у дативу, акузативу, генитиву – пример: Њој је лоше.
Њему се лоше пише.

II подела: - да га има,
-изостављен.
2)предикат -
а) глаголски: - прост – један глаголски облик;
- сложен – модални глагол + речца да + презент, пример: желим да
учим;
б) именски – састоји се од копуле (глаголског дела јесам/бити) + именски
предикатив
Именски предикатив – именска реч у неком падежу: Филм је у боји.

Одељење је изабрало Тању за председника – допунски предикатив.
II Зависни чланови:
1)допуне:
а) предикату: 1) објекат – може бити:
- прави – увек је у акузативу или партитивном генитиву (словенски генитив – пример: Нисам ока склопио,
Пијем чаја.
Нисам рекао ни речи.
-неправи – у генитиву, дативу без предлога, инструменталу без предлога и са
неким предлозима.
Објекта може да нема у реченици и да их има више.
2)Одредбе – додатне информације о месту, времену, начину
вршења радње исказане предикатом. Могу бити поједине речи,
синтагме или синтаксе.
б) субјекту: 1) атрибут – додатак субјекту или објекту. Најчешће поједина реч,
или синтагма.
-атрибутив – друга именица – пример: камен темељац
-називи уметничких дела;
2) апозиција – састоји се од именице, или именских чланова у истом падежу као и субјекат и одваја се запетама. Допуна субјекту или објекту. Може да их има више или да их нема.
-апозитив – придев или придевска синтагма у другом падежу од речи уз коју стоји – пример: Милан, уморан од хода, решио је да ради домаћи.