Синтакса сложене реченице

Синтакса сложене реченице
Сложене реченице могу да буду независно или зависно сложене.

Независно-сложене реченице
Имају такозвани независни однос међу предикатским реченицама у свом саставу. Ако се у оквиру једне комуникативне реченице нађу две или више предикатских, то јест реченица са комуникативном функцијом, оне се постављају у некакав однос. Тај напоредни однос меже бити: саставни, раставни, супротни, искључни, закључни и градациони.

1)Саставни однос (копулативни) – тај однос постоји када је садржина међу опредикатским реченицама истог смера.
Везници су: и, па, те, ни, нити...
Испред везника и не стоји запета, осим када неки део реченице треба да се истакне. Испред везника па, запета не мора да се употреби, али када је раздвајање веће, ставља се.
Пример: Јасна седи за столом и пише.

2)Раставни однос (дисјунктивни) – повезује реченице у којима се износе алтернативне ситуације. Везници: или...или, нити...нити ... Пример: Јова ће (или) доћи или се јавити. 3)Супротни (адверзативни) – повезују се реченице у чијим садржајима постоји неподударност или супротност.
Везници: а, али, но, него, већ, па ипак ...
Запета је обавезна.
Пример: Марко је отишао, а Иван је остао.

4)Закључни (конклузивни) – у другој реченици се износи закључак који проистиче из садржаја прве. Друга реченица је најчешће асидентска, без везника. Пошто нема везника, увек стоји неки знак интерпункције: две тачке, тачка-запета, запета.
Везници: дакле, према томе, значи ...
Запета је обавезна, или други знак интерпункције.
Пример: Ласте су се вратиле; пролеће је, дакле, ту.

5)Искључни (ексклузивни) – када се садржај друге реченице искључује из онога што значи прва.
Везници: само (што), једино, тек ...
Запета је обавезна.
Пример: Сви су се вратили, само је Зоки наставио.

6)Градациони – други члан конструкције се истиче нарочитим повезивањем са првим чланом. Не остварује се само садржај прве, него и друге реченица.
Везници: не само да, не само што, него, но, већ ...
Запета: нема запете, иако се међу члановима конструкције осећа пауза.
Пример: Тања не само да је лепа него је и паметна.

Зависно- сложене реченице,
Систем зависних реченица омогућава да се предикатска реченица, као посебан тип синтаксичних јединица, употреби са различитим конституентским вредностима (значењима и функцијама).

Врсте:
I Са именичком вредношћу:
Изричне – постоје три типа.
а) изричне у ужем смислу (декларативне) – изричу садржај неке ситуације.
Везници: да, а може и без везника.
Пример: Марко је рекао да ће доћи.
б) зависно-упитне, индиректно питање.
Везници: да ли, је ли, зашто...
Пример: Марко је питао да ли ће Иван доћи.
в) вољне (волунтативне), модалног карактера – изричу жељу, вољу, наређење.
Везници: да, нека, кад...
Пример: Марко је желео да дође.

II Са придевском вредношћу:
Односне – односе се на неку реч из главне реченице.
Везник: који, чији, какав, колики ...
Врсте:
а) са атрибутском употребом:
Пример: Подигао је руку у којој је држао телеграм.
б) апозитив – са додатном функцијом и запетом.
Пример: Сео је у клупу, која је била најближа вратима.
в) са именичком заменицом – проширује субјекат.
Везници: ко, шта, где ...
Пример: Свако, ко је гледао тај филм, рекао ми је да је одличан.

III Са прилошком вредношћу – прилошка одредба проширена целом реченицом.
Врсте:
а) месне – одредба места проширена целом реченицом.
Везници: односно-упитни прилози за место – где, куда, како, одакле ...
Пример: Ишао је куда га ноге носе.
б) временске, (темпоралне) – одредба времена проширена читавом реченицом.
Врсте:
-показују истовременост (симултаност) –
Везници: кад, док, догод ...
Пример: Купио сам новине кад сам се враћао.
-постериорност – радња главне реченице се дешава после радње у зависној.
Везници: кад, пошто, чим, док, након ...
Пример: Кад сам завршио посао, кренуо сам.
-антериорност – радња главне реченице се дешава пре радње у зависној реченици.
Везници: пре, пре него, од кад, откако ...
Пример: Кад смо стигли, отишли су.
в) узрочне (каузалне) – у зависној се говори узрок вршења радње главне реченице.
Везници: јер, пошто, зато, како, будући да ...
Пример: Како нисмо имали више пара, отишли смо.
г) условне (кондиционалне, погодбене) – показују услов вршења радње главне реченице.
Врсте:
1)реалне – ако се испуни услов, десиће се радња главне реченице.
Везници: ако, да.
Пример: Ако учим, научићу.
Грађење: Ако + презент/ футур II, футурI;

2)потенцијалне (хипотетичке) – кад би се испунио услов, десила би се радња.
Везници: кад, да.
Пример: Кад бих учио, научио бих.
Грађење: потенцијал несвршених глагола / потенцијал свршених глагола;

3)иреална – да се остварио услов, десила би се радња, али није.
Везници: кад, да.
Врсте: 1) садашња – исказује садашњи услов –
Пример: Да имам ауто, не бих играо лутрију.
Грађење: кад/да + потенцијал свршених глагола, презент;
2)прошла: да се испунио услов, десила би се радња, али није.
Пример: Да сам добио премију, купио бих ауто.
Грађење: да + перфекат, потенцијал.

д) допусне (концесивне) – радња у главној реченици се остварује упркос ономе што говори зависна реченица.
Везници: иако, мада, премда ...
Пример: Иако је пожурио, није стигао.

ђ) намерне (финалне) – изражавају намеру вршења радње главне реченице.
1) одредбене намерне –
Везници: да, не би ли, ...
Грађење: презент + да+ потенцијал;
Пример: Узео је такси да би стигао.
2)допунске – проширење информације;
Грађење: потенцијал, да + презент
Пример: Марко је отишао да спава.

е) поредбене – пореде се појаве које су једнаке или различите.
1) једнакост – сличност –
Везници: поредбене одредбе: као, као што, као да, како, колико ...
Пример: Помогли смо колико смо могли.
2)неједнакост –
Везници: придев или прилог у компаративу, него, бољи, дужи ...
Пример: Тај филм је бољи него што мислиш.

ж) последичне (консекутивне) – могу бити:
1) без запете – последична допуна,
Везници: толико, тако да ...
Пример: Зоран вози тако да се сви диве.
2)са запетом – псеудопоследичне –
Везници: те, тако да ...
Пример: Зоран је вешто возио, те су му се сви дивили.

Запета (у зависној реченици):
Нормални реченични ред – када је на првом месту Главна реченица, а на другом Везник и Зависна реченица – запета се не ставља. Инверзија – када је на првом месту Везник и Зависна реченица, па Главна, запета се обавезно ставља испред главне реченице.
Пример:
1)Милан је ишао у град и купио ципеле. – независна, саставна;
2)Отац је кренуо, а мајка је оклевала. – независна, супротна;
3)Киша је падала целу ноћ, зато ће сутра захладнети. – независна, закључна;
4)Ксенија је питала да ли ћу доћи. – зависно-упитна;
5)Марко и Никола су се помирили, чему су се сви обрадовали. – зависна, односна;
6)Била је у стану у ком је и требало да буде. – зависна, месна;
7)Кад сам се враћао, купио сам новине. – зависна, временска;
8)Да имам ауто, не бих играо лутрију. – зависна, погодбена;
9)Помогли смо колико смо могли. – зависна, поредбена.
Када је нека вишеструко сложена реченица, има неколико мањих, онда се одређује однос између две независне, а свака зависна је одређене врсте.

Систем зависних реченица:
Ако у једној сложеној реченицу постоји макар једна зависна реченица, онда је то зависно-сложена реченица.
Ако су све зависне у сложеној реченици, мора да постоји макар једна независна, главна реченица од које све зависе.