Наука о речима која се бави њиховим пореклом и обликом.
Реч је скуп гласова који имају неко значење.
Могу бити по саставу:
1.Просте (само корен и наставак):
-неизведене (корен и наставак за облик): пример: зуб, пут, рад;
-изведене (корен, наставак за састав речи и наставак за облик речи): пример: зуб-ар, рад-ник-а, пут-ник-ом.
2.Сложене (од две речи или префикса и речи):
-полусложенице (прва реч се не мења, а друга се мења и између је цртица): пример: Херцег-Нови, ауто-пут, радио-аматер;
-сложенице (од две спојене речи, или префикса и речи): пример: зуботехничар, предчас.
Речи могу бити по значењу:
I подела:
1.синоними – различите речи истог значења, пример:
солитер, вишеспратница, небодер;
2.хомоними – исте речи различитог значења, пример:
коса (планинска), коса (оруђе), коса (на глави);
3.антоними – речи супротног значења, пример: црно-бело, велик-мали.
II подела:
1.хипокористик – умањење: ручица, ножица, главица;
2.деминутив – тепање;
3.аугментатив – увећање: ногетина, ручурда, главетина;
4.пежоратив – увредљиво.
Речи могу бити по својој природи:
1.променљиве - а) именице и именске речи (придеви, заменице и неки бројеви) – мењају се по роду, броју и падежу,
б) глаголи – мењају се по лицима, роду и броју;
2. непроменљиве – прилози, предлози, речце и узвици, везници и неки бројеви.