Именске речи

1)Придеви
Несамосталне, именске речи које стоје уз именицу, ближе је одређују и слажу се са њом у роду, броју и падежу. Означавају особине именица.
Деле се по значењу:
1.Описне: означавају особину. Пример: зелен, зелена, зелено;
2.Присвојне (посесивне), означавају припадност. Пример: ујаков, ујакова, ујаково;
3.Градивне, показују састав и од чега је нешто. Пример: камени, камена, камено;
4.Придеве временског односа – Пример: данашњи, јутарњи, годишњи...
5.Придеве просторног односа – Пример: доњи, десни, јужни...
6.Придеве других односа – однос намене, ... Пример: сточни, житни, здравствени...
Придевски вид
Имају га само описни и неки градивни придеви. Може бити:
а) одређени вид и
б) неодређени вид придева.
Разликују се у мушком роду и делимично у средњем одређеног вида , у женском се не разликују.
У множини мушког и средњег рода, разлика одређеног и неодређеног вида је само у акценту, а у једнини се облици одређеног вида разликују у номинативу, генитиву, дативу, акузативу и локативу.
Одређени вид има облике придевске промене.
Пример: лепи (номинатив), лепог (генитив), лепом (датив), лепи (акузатив и вокатив), лепим (инструментал), лепом (локатив);
Неодређени вид има облике именичке промене на сугласник.
Пример: леп (номинатив), лепа (генитив), лепу (датив), леп (акузатив), лепи (вокатив), лепом (инструментал), лепу (локатив).

Поређење придева
Поређење је степен увећања или умањења неке појаве. Само описни придеви могу да се пореде.
Постоје два степена поређења:
I степен поређења – компаратив:
На позитив придева (сам придев) се додају наставци:
-ији, и – за мушки род,
-ија, а – за женски род,
-ије, е – за средњи род.
У тој реченици са компаративом наводе се обе појаве које се пореде, а између њих је везник: него, од.
II степен поређења – суперлатив:
Испред компаратива се ставља речца нај.
У тој реченици са суперлативом наводи се само та појава која се пореди.
И компаратив и суперлатив имају само придевску промену одређеног вида.
Неправилно поређење придева:
-добар-бољи-најбољи;
-лош/зао-гори-најгори;
-мали-мањи-најмањи;
-велик-већи-највећи.

2)Заменице
Самостална и несамостална вреста речи која стоји уз именице или их замењује и слаже се са њима, са именицама уз које стоје или их замењују, у роду, броју и падежу.
Врсте заменица:
1)Именичке:
а) личне (ја, ти, он, она, оно
ми, ви, они, оне, она),
б) лична-повратна (себе, се) – нема 1. и 5. падеж, ни множину.
в) упитне за лица и ствари – (ко, шта, где, како, зашто),
г) одричне – (нико, ништа),
д) неодређене – (неко, нешто),
ђ) опште – (свако, свашта).
2) Придевске (имају сва три рода):
а) присвојне (мој, моја, моје ...),
б) општа-присвојна (свој, своја, своје),
в) односно-упитне (који, која, које;
чији, чија, чије;
колики, колика, колико;
какав, каква, какво),
г) показне (тај, та, то;
овај, ова, ово;
д) одричне (ничији, ничија, ничије),
ђ) опште (свачији, свачија, свачије),
е) неодређене (нечији, нечија, нечије).
3) Бројеви (Неки бројеви су променљива врста речи, неки непроменљива)

1. Основни – главни, кардинални, прости-
Променљиви су: од један до пет, стотине, хиљаде, милиони.
-Један – има сва три рода и придевску промену;
-Два – има облике некадашње двојине;
-Три и четири – немају род и мењају се као некадашња двојина;
-Стотине, хиљаде милиони – мењају се као именице.

1.Збирни – означавају тачан број појмова уз именицу (двоје, троје, седморо).
Изгубили су се падежи код ових бројева. Данас су у употреби само падежи за двоје и троје. Архаични су облици четворга,
четворму, и то за 1, 4, и 5. падеж.

2.Редни – сви су променљиви по падежима и ро роду.
Мењају се по придевској промени, као придеви одређеног вида.