Глаголи

-Несамосталне, променљиве речи које одређују радњу, стање, збивање.
Глаголски облици могу бити: 1. Лични (времена: презент, аорист, имперфекат, перфекат, плусквамперфекат, футур I, и начини: футур II, потенцијал и императив ), 2. Безлични (инфинитив, радни глаголски придев, трпни глаголски придев, глаголски прилог прошли и глаголски прилог садашњи).

Постоје два низа граматичких категорија глагола:
I Граматичка категорија глаголског вида- према времену трајања радње:
1.Несвршени- имперфектни – неограничено трајање радње, у инфинитиву се не види крај радње:
а) трајни (дуративни) - непрекидно трајање радње – пример: читати...
б) учестали (итеративни) - понављање радње – пример: јављати се, куцкати, препливавати, ишчитавати...
2. Свршени –(перфективни) – ограничени на један тренутак:
а) тренутно-свршени – пример: сести, пасти, трепнути;
б) почетно-свршени – пример: потражити, запевати, запливати;
в) завршно-свршени – попити, прочитати, дати, изгорети;
г) неодређено-свршени – значе завршетак, али и претходно дуже трајање радње – пример: заиграти, лежати...
3. Двовидски глаголи – они могу да означају и тренутак и трајање радње – пример: јести, пити, ручати, телефонирати...
II Граматичка категорија глаголског рода – према правом објекту, према предмету радње (имају одговор на питање шта):
1.Прелазни (транзитивни) – пример: писати, читати...
2.Непрелазни (интранзитивни) – без објекта у акузативу – немају одговор на питање шта – то су обично глаголи кретања –
пример: трчати, ићи, пасти, пливати...
3.Повратни – (рефлексивни) – деле се на:
а) праве повратне – субјекат постаје објекат – чешљам се, умивам се...
б) узајамно-повратни – (реципрочни) – рукујемо се, волимо се, љубимо се...
в) неправи-повратни – надати се, црвенети се, бојати се...

Глаголи имају:
1.Два стања:
а) актив – када је субјекат вршилац радње – има седам времена – три проста и четири сложена.
б) пасив – када се на субјекту врши радња – гради се само од прелазних глагола који могу да имају објекат – гради се од помоћног глагола бити/јесам + трпни глаголски придев главног глагола.

2. Два начина:
а) императив- заповедни начин – гради се од презентске основе и наставака
за лица: 1. нема, 1. имо, јмо, јимо,
2.и, ј, ји, 2. ите, јте, јите,
3.нека + презент 3. нека + презент
Неправа значења: а) приповедачки – И онда ти он утеци Турцима.
б) гномски, пословички – Испеци, па реци.
б) потенцијал – показује говорников став према нереализованој радњи –
врсте: - садашњи – гради се од аориста глагола бити + радни глаголски придев,
(пример: бих радио);
-прошли - гради се од потенцијала глагола бити + радни глаголски придев,
(пример: био бих радио).

Неправа значења:
а) приповедачки (историјски)- пример: Није волео да шета, него би само лежао.
б) квалификативни (описни) – пример: Кад год би чуо звонце, он би се уплашио.
в) пословички (гномски) – Жедна би преко воде превео.

Од глагола се добија:
-Глаголске именице – када се на инфинитивну основу дода наставак ње или ба. Пример: гледање, сеоба...
-Глаголски прилози:
а) садашњи – гради се од инфинитивне основе + наставака: ћи, јући. Гради се само од несвршених глагола и означава паралелну радњу са предикатом.
Пример: Читајући књигу, заспао је.
б) прошли – гради се од презентске основе + наставака: вши, авши. Означава радњу која се десиле пре радње исказане предикатом.
Пример: Прочитавши књигу, заспао је.
Глаголски придеви никад нису предикати већ су по функцији у реченици, увек, прилози за начин.
-Глаголски придеви:
а) радни – гради се када се на инфинитивну основу додају наставци: о, ла, ло,
ли, ле, ла.
Служи за грађење сложених времена у активу.
б) трпни- гради се када се на инфинитивну основу додају наставци: - т, та, то,
ти, те, та;
-н, на, но,
ни, не на.

Служи за грађење пасива.

Глаголске основе
а) инфинитивна: 1) код глагола на ти, одбије се наставак ти и добије се основа.
2) код глагола на ћи, од првог лица аориста одбије се наставак ох и добије се основа.
б) презентска: од првог лица множине презента одбије се наставак мо и добије се основа.
Код неких глагола су ове две основе исте, али су код већина глагола различите,
пример:писа-ти, пише-мо.
Помоћни глаголи
1)- јесам – има само облике презента;
2)бити – нема само облике за трпни глаголски придев;
3)хтети – нема само облике за трпни глаголски придев.

Безлични глаголски облици
1)инфинитив- глаголско име, служи за грађење футура;
2)глаголски прилог прошли - означава радњу која се десила пре предиката;
3)глаголски прилог садашњи - означава паралелну радњу са предикатом;
4)радни глаголски придев - служи за грађење сложених времена у активу;
5)трпни глаголски придев – служи за грађење пасива.


1)Презент – садашње време, означава радњу која се дешава у тренутку говора. Просто време.
Гради се- презентска основа + наставци:
1.м 1. мо
2.ш 2. те
3./ 3. у, ју
Неправа значења:
-приповедачки (историјски) - пример: Сретнем ти ја јуче Сању.
-Футурски - пример: За викенд идем на село.
-квалификативни (описни) – пример: Земља се окреће око Сунца.
-пословички (гномски) – пример: Ко рано рани, две среће граби.
-као допуна непотпуним глаголима – пример : Не волим да учим.

2)Аорист – прошло, просто, свршено време, означава радњу која се десила пре тренутка говора и гради се углавном од свршених глагола.
Гради се: од инфинитивне основе и наставака:
1.х 1. смо, осмо
2./ 2. сте, осте
3./ 3. ше, оше

Неправа значења:
-приповедачки (историјски) - пример:Наједном, настаде тајац.
-футурски – пример: Одох да се играм.
-пословички (гномски) – пример: Два лоша убише Милоша.

3)Имперфекат – прошло, просто, несвршено време, означава радњу која се десила пре тренутка говора и гради се само од несвршених глагола.
Гради се: инфинитивне или презентске основе и наставака:
1.ах, јах, ијах 1. асмо, јасмо, ијасмо
2.аше, јаше, ијаше 2. асте, јасте, ијасте
3.аше, јаше, ијаше 3. аху, јаху, ијаху
Нема неправа значења и у књижевном делу означава вечност.

4)Перфекат – прошло, сложено време, означава радњу која се десила у прошлости и нема никакве везе са садашњим тренутком.
Гради се: од скраћеног облика презента помоћног глагола јесам (сам, си, је, смо, сте, су) + радни глаголски придев.
Пример:
1.сам читао, читала, читало 1. смо читали, читале, читала
2.си читао, читала, читало 2. сте читали, читале, читала
3.је читао, читало, читало 3. су читали, читале, читала
Неправа значења:
-футурски – пример: Ако сад не кренеш, закаснио си.
-квалификативни (описни) – пример: Иза школе се налазило дрво.
- пословички (гномски) – пример: Нико се није научен родио.
-заповест – пример: Да си сместао отишао у собу.
-крњи перфекат – пример: Био једном један цар и имао три сина.

5)Плусквамперфекат – давно прошло, сложено време, означава радњу која се десила пре неке друге прошле радње.
Гради се на два начина:
I од перфекта глагола бити + радни глаголски придев:
1.ја сам био, ла, ло читао, читала, читало 1. ми смо били, ле, ла
читали, ле, ла
2.ти си био,ла, ло читао, читала, читало 2. ви сте били, ле, ла
читали, ле, ла
3.он је био, ла, ло читао, читала, читало 3. они су били, ле, ла
читали,ле, ла

II од имперфекта глагола бити+ радни глаголски придев:
1.бејах читао, ла, ло 1. бејасмо, бесмо читали, ле, ла
2.бејаше, беше читао, ла, ло 2. бејасте, бесте читали, ле, ла
3.бејаше, беше читао, ла, ло 3. Бејаху, беху читали, ле, ла

Неправа значења нема.
6)Футур – будуће време, просто и сложено, означава радњу која ће се десити у будућности.
Гради се од скраћеног облика презента помоћног глагола хтети + инфинитив и то на два начина:
а) као просто време: глаголи на ти у инфинитиву, ако се одбије наставак ти и на основу додају наставци од скраћеног облика презента помоћног глагола хтети:
1. читаћу 1. читаћемо
2. читаћеш 2. читаћете
3. читаће 3. читаће
б) као сложено време: - код глагола на ти, ако је на првом месту скраћени облик помоћног глагола хтети, а на другом инфинитив главног глагола,
- код глагола на ћи, увек, и кад ја је на првом месту помоћни глагол и кад је на другом месту:
1. ћу читати, ћу ићи, ићи ћу 1. ћемо читати, ћемо ићи, ићи ћемо
2. ћеш читати, ћеш ићи, ићи ћеш 2. ћете читати, ћете ићи, ићи ћете
3. ће читати, ће ићи, ићи ће 3. ће читати, ће ићи, ићи ће
Неправа значења:
-приповедачки (историјски) – пример: На то ће ти он рећи: „ – ''
-квалификативни (описни) – пример: Испред школе ћеш увек наћи гомилу деце.
-пословички (гномски) – пример: Изаћи ће дело на видело.
-Заповест (императивни) – пример: Кад стигнеш у град, отићи ћеш да посетиш тетка Мицу.
7)Футур II – предбудуће време, сложено време, означава радњу која ће се десити пре будуће радње, услов да се деси будућа радња.
Гради се: од презента помоћног глагола бити + радног глаголског придева главног глагола који носи значење.
1.будем учио, ла, ло 1. будемо учили, ле, ла
2. будеш учио, ла, ло 2. будете учили, ле, ла
3. буде учио, ла, ло 3. буду учили, ле, ла
Неправа значења:
-приповедачки (историјски) – пример: Касније они буду одређени да буду редари.